Franjicine kopanjice

Danas sam dobila poštu od Silvek : Nije stigla trava, stigle su sjemenkice, dogovorile 1 vrstu i jasno vam je da sam dobila puno više.

Nisam ni stigla pogledati što bi vi pametniji napravili već sam ih u zemljicu posijala i sad ću svaki dan škicati. Bože, baš je to slatko išćekivanje, kad će niknuti, kako će izgledati. Kopanjice su male ali ću ipak naći mjesto za novo cvijeće.

Stigla su danas i 2 velika, baš velika kamena, onako predivno ispucana od sunca i izgižena solju, iz Maslenice. MPS ih je jedva digao iz auta i najstrože zabranio samostalno izgrađivanje kamenjara. Baš je blentav, pa mogu kotrljati kamenje (ipak sam ja generacija Roling Stonsa).

 

 

Posadila sam ih između narcisa i visibaba, druge godine će to izgledati još luđe, samo će se izmjenjiati cvjetovi a sada mi se sviđa kako je zeleno.

Ovo malo sunčeka jučer i danas napravilo je preporod u kopanjici, tulipani su se otvorili, sve pogledavam hoće li se otvoriti i koji klinček, Mačuhice su neumorne, sve ne mogu vjerovati koliko imaju cvjetova, mislim da do sada nikad nisam uspjela kupiti tako dobre i tako mnogocvatuće.

Sve gledam kako je to mali prostor a koliko toga sam nagurala. Ne znam je li mi srcu toplije kad ulazim u dvorište ili kad pogledam kroz magnoliju sa balkona

Magnoliju je MPS malo previše "okljaštrio" no ipak uživam u njezinom prvom cvjetanju

Odmah se boje osjećam čim sam se malo pozabavila zemljicom.

Trebali ste vidjeti ove klince oko mene kad sam im rekla da mi treba skočiti po travu na granicu. Dobrovoljaca kao u priči (pa jasno da su mislili na "pravu" travu, pa oni mene doživljavaju kao ludu babu na sve spremnu, pa kaj vi mislite - kaj si oni misle - kaj bum ja radila u Amsterdamu kad mi nije teško lupati već danima duple šihte. Jedini ispravan odgovor po njima je : AJOJ SVAŠTA ( pa rekli su da bi išli z menom).