Sprekelija - Sprekelia formosissima

Sprekelija je biljka iz porodice Amarillidaceae i jedini predstavnik ovoga roda je S. formosissima sa više podvrsta. Ove biljke vode poreklo iz Meksika i Gvatemale, a još se naziva asteški ljiljan, jer su njime ukrašavani hramovi za vreme verskih ceremonija i obreda kod Asteka. Biljka je visine oko 30-40 cm, sa 3-6 listova koji su oko 2 cm široki i oko 40 cm dugi. Cvetovi su krupni i pojedinačni, sa izduženim laticama i dugim prašnicima i liče na tropske orhideje. Uzgaja se kao i amarilis, lukovica se sadi tako da jedna trećina lukovice bude iznad zemlje u saksiji, jedina razlika je ta što za Sprekeliju nije potrebno vreme mirovanja na hladnom mestu kao kod amarilisa. Dok se kod amarilisa stimulacija cvetanja postiže držanjem lukovica na tamnom i hladnom mestu, kod Sprekelije se stimulacija cvetanja postiže tako da se lukovica izlaže direktnom suncu svakodnevno u trajanju od najmanje 4 sata. Zimi se lukovice mogu čuvati na sobnoj temperaturi. Lukovice se mogu saditi i u baštu u drugoj polovini 4. meseca na sunčano i svetlo mesto koje je zaštićeno od vetra. Krupni cvetovi jarko-crvene boje pojavljuju se u 5. i 6. mesecu ako se sadi u bašti ili ranije u sobnim uslovima. Prvo iz lukovice izbija cvetna drška, pa tek onda listovi. Kod sprekelije na jednoj cvetnoj dršci ima samo jedan cvet, pa lukovice ove biljke treba saditi u skupinama. Kod velikih lukovica može biti 2-3 cvetne drške, dok kod manjih lukovica bude samo jedna cvetna drška. Cvet traje oko 2 nedelje, a ukoliko se biljka gaji u sobnim uslovima, nakon cvetanja se preporučuje presađivanje u baštu kao i kod amarilisa, kako bi se lukovica što bolje razvila do jeseni. U jesen nakon venjenja listova lukovica se vadi iz zemlje i ostavlja do proleća na prohladnom mestu. Lukovicu sprekelije treba oprezno zalivati jer je lukovica podložna truljenju usled viška vode u zemlji. Zbog toga treba obavezno napraviti drenažni sloj na dnu saksije kako se ne bi u njoj zadržavala voda. U zemlju se dodaje pesak prilikom sadnje lukovica. Ne traži povećanu vlažnost vazduha, a prihranjuje se jednom u dve nedelje tečnim đubrivom za cvetnice. Kao i kod svih lukovičastih biljaka i kod Sprekelije se ne preporučuje đubrenje organskim đubrivima. Nakon sadnje lukovica se ostavi da potera pupoljak, a tek kada je on vidljiv počinje se sa umerenim zalivanjem. Razmnožava se novoobrazovanim lukovicama koje se pojavljuju oko velike lukovice u toku vegetacije, ili setvom semena, kada se prvi cvetovi pojavljuju za 2-3 godine. Sprekelia howardii ima znatno uže latice i ima još egzotičniji izgled. Hibridizacijom i selekcijom dobijene su razne nijanse crvene boje cvetova, kao i različitog oblika. U novije vreme je stvorena i sprekelija sa crnim cvetom (tamnocrvena do crna boja), kao i sa ružičastom bojom cveta. Sprekelia se može ukrštati sa hippeastrumima i u tom slučaju se dobije hibridna biljka Hippeastralia
nazivaju ovu biljku i ljiljan svetog Jakova zbog cveta sličnog crvenom krstu koji je zaštitni znak Jakobinaca odnosno reda svetog Jakova ili Jakoba.