Ispiši stranicu | Zatvori prozor

Amarilisi

Web: Cvijet.info
Kategorija: Cvijeće - Forum o cvijeću
Ime foruma: Lukovice i gomolji
Opis foruma: Sve o lukovičastom i gomoljastom cvijeću.
URL: http://www.cvijet.info/forum/forum_posts.asp?TID=51
Datum ispisa: 21 Siječanj 2020 u 09:23
Verzija softvera: Web Wiz Forums 10.15 - http://www.webwizforums.com


Tema: Amarilisi
Objavio: voki
Tema: Amarilisi
Datum objave: 29 Ožujak 2007 u 17:17
Da li volite cvetove amarilisa i da li ih gajite u svojim domovima?


Tekst:
http://www.cvijet.info/savjeti/kategorije/5/savjet/15.aspx - http://www.cvijet.info/savjeti/kategorije/5/savjet/15.aspx

Više fotografija amarilisa možete vidjeti ovdje:

http://www.cvijet.info/forum/forum_posts.asp?TID=1241 - http://www.cvijet.info/forum/forum_posts.asp?TID=1241



Odgovori:
Objavio: Ivona
Datum objave: 29 Ožujak 2007 u 18:59
pa sigurno među pet naj. imam ih sigurno preko 20 komada koje preko ljeta nosim van u vrt .


Objavio: voki
Datum objave: 30 Ožujak 2007 u 16:27
Ja ih imam 10 različitih po boji, prošle godine sam probao da ih ukrštam i dobio sam semenke koje sam posejao i sada imam oko 700 malih lukovica. Problem je samo što cvetaju tek nakon 5-6 godina.

HIPPEASTRUM sp.

OPIS BILJKE
Familija: Amaryllidaceae, rod Hippeastrum
Hippeastrum je višegodišnja lukovičasta biljka, sa krupnom lukovicom i lancetastim listovima dužine od 30 do 70 cm. Listovi se pojavljuju nakon cvetnog stabla ili istovremeno sa njim i aktivni su do jesenjeg perioda kada lukovica prelazi u fazu mirovanja. Cvetna drška je do 70 cm visine i na njenom vrhu se nalazi 1-6 krupnih cvetova raznih boja. Hippeastrumi cvetaju zimi i u proleće, a ponekad i leti. Hipeastrumi su poreklom iz tropskih i subtropskih krajeva centralne i južne Amerike. Zbog svoga dekorativnog izgleda Hippeastrumi su bili među prvim biljkama uveženih iz južne Amerike 1693. godine. U sistematici biljaka 1753. godine Karl Line svrstao je ove biljke u rod amaryllisa, zajedno sa amaryllisima poreklom iz južne Afrike, a A. Gerbert, 1821. godine promenio je naziv ovih biljaka u Hippeastrum. Od tada do danas spore se botaničari i uzgajivači ovih biljaka o pravilnom nazivu za ovu biljku, a u prodaji su lukovice ovih biljaka većinom pod nazivom Amaryllis.U rodu Hippeastrum ima 75 različitih vrsta. Hippeastrumi se uzgajaju kao sobno, saksijsko cveće ili u zaštićenom prostoru za rezan cvet. Hibridni Hippeastrumi većinom su stvoreni ukrštanjem H. Vittatum, H. Leopoldii i nekih drugih vidova koji se nalaze u šumama centralne i južne amerike. Hibridni Hippeastrumi moraju imati pravilan oblik cveta i da obrazuju mlade lukovice, a posebna grupa hibrida se stvara za gajenje na otvorenom i za forsiranje lukovica u staklenicima. Glavni asortiman hibrida Hippeastruma poznat je pod nazivom Hippeastrum x hortorium.


-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: voki
Datum objave: 31 Ožujak 2007 u 17:53
VRSTE HIPPEASTRUMA
Rod Hippeastrum pripada porodici Amaryllidaceae, a u ovom rodu ima 75 različitih vrsta.

Hippeastrum leopoldii je jedan od rodonačelnika uzgajanih hippeastruma. Listovi su dužine 45-60 cm, na cvetnom stablu nalaze se dva krupna cveta. Unutrašnjost cveta je zelenkasto-bele boje, latice su crvene u središnjem delu, a pri vrhu bele. Cveta u jesenjem periodu. U prirodi raste u Peruanskim Andama.

Hippeastrum pardinum je visine do 50 cm. Listovi su dužine 40-60 cm, i do 5 cm široki, a u osnovi se sužavaju do 2-2,5 cm. Na cvetnom stablu su dva cveta koji su na cvetnim drškama dužine 3-5 cm. Unutrašnjost cveta je zelenkasto-žuta, cvetovi su dupli zelenkasto beli ili krem boje, sa crvenim šarama. Unutrašnje latice su uže. Cveta zimi i u proleće.. U prirodi se nalazi u Peruanskim Andama.

Hippeastrum psittacinum visine je od 60-90 cm, sa većim brojem sivo-zelenih listova (6-8), dužine 30-50 cm, širine 2,5-4 cm. Cvetno stablo nosi 2-4 cveta. Unutrašnjost cveta zeleno-crvena, a latice su izdužene, širine 2,5-3 cm, sa crvenim ivicama. Cveta u proleće, a poreklom je iz šuma južnog Brazila. Od ove vrste hippeastruma hibridizacijom je dobiveno mnogo hibrida koji se gaje u kućnim uslovima.

Hippeastrum reginae visine je od 30-50 cm, sa manjom, okruglom lukovicom (5-8 cm), slabo obrazuje mlade lukovice. Listovi su dužine oko 60 cm i širine 3,5-4 cm, a u osnovi se sužavaju do 1,5 cm. Listovi se pojavljuju posle cvetanja. Cvetno stablo je sa 2-4 cveta crvene boje, a unutrašnjost cveta je belo-zelena, u obliku zvezde. Cveta zimi i u proleće. U prirodi se nalazi u gornjim šumama Meksika, na Antilskim ostrvima, u centralnoj Americi, Brazilu i Peruu. Veoma su rasprostranjeni hibridi dobijeni od ove vrste hippeastruma, a zovu ga i kraljevski hippeastrum

Hippeastrum reticulatum visine je 30-50 cm, sa listovima oko 30 cm dužine i 5 cm širine. Lukovica je mala, a na cvetnom stablu se nalazi 3-5 cvetova, roza-crvene boje sa tamnijom nervaturom po laticama. Cveta u jesen i početkom zime, a raste u šumama južnog Brazila.

Hippeastrum striatum (Hippeastrum rutilum) visine je 30-60 cm, sa svetlo zelenim listovima dužine 30-40 cm i širine 4-5 cm. Cvetno stablo je sivozeleno, visine oko 30 cm, spljošteno i nosi 2-6 cvetova sa zaoštrenim laticama. Cveta zimi i u proleće. Poreklom je iz vlažnih šuma južnog Brazila, a postoji više formi ove vrste (varijetet acuminatum, citrinum, fulgidum

Hippeastrum elegans (H. Solandriflorum) raste od 45-70 cm. Lukovica je jajastog oblika, krupna. Listoviu su do 45 cm dužine i širine oko 3 cm. Cvetno stablo je sa 4 krupna cveta belo-žute ili zeleno-bele boje sa crvenim mrljama. Cvetovi su mirisni, a cveta u januaru, a takođe i u maju i junu. U prirodi se sreće u šumama severnog Brazila, u Kolumbiji i Venecueli. Listovi u jesen venu i opadaju, a lukovice zimi treba čuvati na toplom i suvom mestu.

Hippeastrum vittatum. Visine je od 50-100 cm, sa 6-8 zelenih listova dužine 40-70 cm. Listovi se pojavljuju posle cvetanja. Cvetno stablo nosi 2-6 cvetova koji su na cvetnim drškama dužine 5-8 cm. Cveta leti, a u prirodi se sreće u šumama Peruanskih Andi.

Hibridni Hippeastrem (Hippeastrum x hortorium) je jedna od omiljenih sobnih biljaka, koje plene poglede veličinom, oblikom i raznobojnošću svojih cvetova. Kod Hippeastruma se može podesiti vreme cvetanja, tako da se otvaranje cvetova podudara sa nekim značajnim datumom, praznikom ili rođendanom. Hibridne Hipeastrume odlikuju pravilni, krupni cvetovi raznih boja i nijansi


-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: angi
Datum objave: 04 Travanj 2007 u 15:33
e. da,
Voki, stvarno si znalac i pravi ljubitelj cvijeća,
predivno,
a kakve uvijete rasta traži ovaj leptir,premda ja za njega imam i drugih naziva


Objavio: voki
Datum objave: 04 Travanj 2007 u 16:23

Ovo su mladi amarilisi iz semena.
Leptir amarilis ili tačnije Hippeastrum nije osetljiviji u odnosu na druge Hipeastrume koje imam.

RAZLIKE IZMEĐU AMARYLLISA I HIPPEASTRUMA
Amarilise često mešaju sa Hipeastrumima, a ovoj zabuni još više doprinose proizvođači i distributeri lukovica koji prodaju lukovice Hipeastruma pod nazivom Amarilis.
Amaryllis i Hippeastrum pripadaju jednoj familiji Amaryllidaceae, ali između ova dva roda postoji veliki broj različitosti. Ovde su nabrojane najvažnije razlike:
•     Hippeastrum cveta krajem zime i početkom proleća, a amaryllis cveta krajem leta i početkom jeseni.
•     Amarilisi imaju uže listove od Hipeastruma,
•     Hippeastrum na cvetnom stablu koje je šuplje ima do 5 cvetova, a amaryllis 6-12 cvetova, na stablu koje je ispunjeno.
•     Cvetovi Amaryllisa imaju miris, dok su cvetovi Hippeastruma bez mirisa.
•     Obrazovanje mladih lukovica kod amaryllisa je više izraženo nego kod Hippeastruma
•     U prirodi se sreće samo jedna vrsta amarila – Amaryllis Belladonna, dok Hippeastruma ima 75 vrsta.
•     U novijih hibridnih Hipeastruma broj cvetova na cvetnom stablu postepeno raste, stvaraju se hibridi sa duplim cvetovima, raznih boja i njihovih kombinacija i sa prisustvom mirisa u cvetovima.




-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Donata
Datum objave: 04 Travanj 2007 u 18:03
Ja imam crvene amarilise u velikom pitaru već 5-6 godina.Vrlo sam zadovoljna s njima i uvijek me iznova iznenade svojom ljepotom. Nemogu ih naći na niti jednoj sličici, ali čim izađu vidjet ćete ih.

Tvoji su amarilisi prekrasniClapClap.    


Objavio: voki
Datum objave: 05 Travanj 2007 u 07:24
Ima takvih sa ljubičastim nijansama, moram da pronađem i takav, a tražim i žute i duple u svim nijansama. Ako neko zna gde ih ima bio bih mu zahvalan da mi javi.

USLOVI USPEVANJA
-     SADNJA LUKOVICA HIPPEASTRUMA
Lukovice Hippeastruma sade se tako da 1/3 lukovice bude iznad površine zemlje u saksiji. Supstrat treba da je dobro propustan za vodu, a između lukovice i zidova saksije ne treba da je veći prostor od 2-3 cm. Dubina saksije za odrasle lukovice treba da je oko 15 cm. Nakon sadnje lukovice Hippeastruma saksija se ostavlja na tamno mesto kako bi se počeo razvijati korenov sistem i da bi se aktivirao rast cvetnog stabla. Nikako ne treba nakon sadnje zaliti saksiju sa lukovicom, jer tada se aktivira rast listova, a pupoljak koji se nalazi na vrhu skraćenog stabla lukovice, između ovojnih listova ostaje u fazi mirovanja. Glinene saksije su pogodnije za sadnju lukovica od plastičnih jer se u njima nakon zalivanja supstrat pre isušuje, ali se u zadnje vreme sve više koriste i plastične saksije za gajenje lukovičastog cveća. Potrebno je znati da se u plastičnim saksijama lukovice ređe zalivaju, jer se supstrat ne isušuje brzo kao kod glinenih saksija i obavezno se na dno saksije postavlja drenažni sloj za brzo i efikasno oticanje suvišne vode. U letnjim mesecima plastične saksije se više zagrevaju od glinenih, o čemu takođe treba voditi računa. Supstrat u saksiji tokom vegetacije održava se umereno vlažnim, jer usled prevlaživanja može doći do trulenja korena, pa i samih lukovica.


-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: voki
Datum objave: 07 Travanj 2007 u 14:47
Amarilise razmnožavam vegetativno, ali i iz semena ukrštajući različite boje cvetova.

Evo malo o uslovima gajenja i nezi amarilisa u fazi rasta i mirovanja:
-     U PERIODU VEGETACIJE
Sadnja lukovica može biti u vreme kada je vidljiva cvetna drška ili dok lukovica još nije krenula sa vegetacijom. Pre sadnje odstranjuju se svi suvi korenovi na lukovici, kao i suvišni ovojni listovi lukovice i sadi se u hranjivi supstrat. Nakon sadnje saksija se ostavlja na tamnom mestu 10-tak dana (ako je vidljiv pupoljak) ili do vremena dok ne potera cvetno stablo kako bi korenov sistem počeo da se razvija. Najbolje je lukovice saditi u umereno vlažan supstrat i lukovicu ne zalivati dok cvetno stablo ne počne sa rastom, a zatim se saksija stavlja na svetlo mesto i postepeno se povećava zalivanje. Kada se cvetovi počnu otvarati biljku možemo preneti u nešto hladniju prostoriju (17-18 stepeni) kako bi cvetanje što duže trajalo. Ukoliko želimo da cvetanje hippeastruma bude u određeno vreme, moramo znati da nakon sadnje do cvetanja prođe 7-8 nedelja, a cvetanje traje oko 2 nedelje. Krupnije lukovice mogu imati dva ili čak tri cvetna stabla što produžava period cvetanja. Hippeastrumi su svetloljubive biljke i treba ih držati na jugo-zapadnim prozorima.
Polivanje se postepeno povećava nakon početka rasta cvetnog stabla, a supstrat treba da je propustan kako ne bi došlo do truljenja korenovog sistema i samih lukovica.
Nakon cvetanja nikako ne treba odmah prestati sa zalivanjem i lukovicu prevesti u period mirovanja, već do jeseni treba redovno zalivati i prihranjivati biljku i držati je na svetlom mestu, kako bi sakupila dovoljno hranjivih materija za naredno cvetanje. Bitno je da lukovica preko leta obrazuje što više listova.
Nakon cvetanja Hippeastruma lukovice su u dosta lošem stanju i potrebna im je regeneracija. Preporučuje se lukovice presaditi u iste posude napunjene kompostom koji je bogat humusom i redovno prihranjivati do jesenjeg perioda mirovanja ili lukovice presaditi u baštu na ocedno, sunčano mesto u zemlju bogatu hranivima. Ako se lukovice nakon cvetanja sade u baštu preporučuje se prihrana na svake dve nedelje tečnim mineralnim đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma.
Kao i kod svih lukovičastih biljaka prihrana đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma doprineće bogatijem cvetanju.
U jesen se postepeno smanjuje zalivanje, a zatim se potpuno obustavlja kako bi lukovica prešla u period mirovanja.
-     U PERIODU MIROVANJA
Period mirovanja mora da bude na tamnom mestu na nižoj temperaturi, a zatim na tamnom i toplom mestu kako bi se aktivirao rast cvetnog stabla. Krajem leta (krajem avgusta, početkom septembra) zalivanje se smanjuje, a zatim sasvim obustavlja kako bi se listovi osušili i uveli, a lukovica otpočela period mirovanja. Lukovice se ostavljaju na prohladno (5-10oC) i tamno mesto u saksijama ili se vade iz njih i ostavljaju u kutije. U ovakvim uslovima lukovice se mogu držati do početka proleća ili se u toku zime unose na toplo i tamno mesto dok ne poteraju cvetne drške. Period mirovanja potreban da bi lukovica mogla ponovo cvetati treba da bude oko 2 meseca, mada većina hibrida cveta i nakon perioda mnirovanja od 5-6 nedelja. Lukovice se u jesen mogu vaditi iz zemlje i smestiti u kutije na hladno i tamno mesto ili ako su u saksiji pustiti zemlju da se skroz osuši kako bi listovi uveli, a zatim saksije ostaviti na hladnije i tamno mesto. Neki proizvođači lukovica Hippeastruma preporučuju u toku mirovanja svakih 20 dana po malo zaliti saksije u kojima su lukovice kako se korenov sistem ne bi skroz osušio, jer tako lukovice nakon perioda mirovanja bolje razvijaju cvetno stablo i brže cvetaju, međutim ovde postoji opasnost da lukovice poteraju listove i da ne cvetaju.



-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: voki
Datum objave: 11 Travanj 2007 u 18:11
NEKOLIKO NAČINA GAJENJA HIPPEASTRUMA

Hippeastrumi su lukovičaste biljke idealne za forsiranje, odnosno za podsticanje cvetanja u periodu godine kada inače ne bi cvetale. Lukovice se drže na tamnom i hladnom mestu nekoliko meseci i zatim se unose u tople prostorije kako bi se podstaklo njihovo cvetanje.

Neki uzgajivači tvrde da se neki hibridni Hippeastrumi mogu uzgajati i bez perioda mirovanja, odnosno bez prekidanja vegetacije, na sunčanom i svetlom prozoru u toploj sobi, umerenim zalivanjem toplom vodom. Gajenjem na ovaj način Hippeastrumi će cvetati uperiodu oktobar-novembar ili u proleće između marta i maja. (preuzeto iz knjige „Cvećarstvo“ G.K. Tavlinova, 1970., Moskva)
Po opisu iz knjige „Cveće u sobi“ S.N. Prihodko i M.V.Mihajlovska, 1992., cvetanje za Novu Godinu postiže se pripremom lukovica u avgustu mesecu. Prekida se prihranjivanje i smanjuje zalivanje biljaka, a polovinom septembra potpuno se obustavlja zalivanje. Listovi postepeno žute, a hranjive materije prelaze iz listova u lukovicu. Idealna temperatura u tom periodu je oko 18 stepeni. Da bi se sačuvao korenov sistem zemlju u saksiji sa lukovicom svakih 2-3 nedelje treba po malo vlažiti. Krajem novembra lukovica se vadi iz saksije, odstranjuju se suvi i truli korenovi i suvišni, suvi ovojni listovi lukovice, lukovica se namače u rastvor fungicida i sadi u novi hranjivi supstrat. Saksija se malo zalije i ostavlja na tamnom mestu na temperaturi 18-20 stepeni. Kada se nad lukovicom pojavi cvetni pupoljak povećava se zalivanje. Kada cvetno stablo dostigne veličinu od 7-8 cm, saksija se premešta na svetlo mesto, a kada dostigne 20 cm, počinje se sa prihranom biljke u saksiji. Isti autori navode da od momenta pojavljivanja cvetnog pupoljka do cvetanja treba da prođe 30-40 dana.
Većina proizvođača Hippeastruma cvetanje za Novu Godinu postiže na sledeći način: Zalivanje se obustavlja početkom Avgusta i lukovice se drže na temperaturi oko 15 stepeni do polovine Oktobra. Zatim se temperatura povećava do 20 stepeni, a polovinom Novembra do 22-24 stepena.
Vreme mirovanja lukovica ne sme biti manje od 2 meseca u periodu Septembar-Decembar. Nakon prorastanja cvetnog stabla (kada je pupoljak 2-3 cm iznad lukovice) počinje se sa zalivanjem mlakom vodom i treba voditi računa da temperatura nije ispod 20 stepeni. Kada cvetno stablo dostigne visinu od 6-10 cm biljka zahteva mnogo svetlosti i ukoliko u tom periodu biljka nema dovoljno svetlosti cvetno stablo će se izdužiti. U ovom periodu biljka se obilnije zaliva, a kada cvetno stablo dostigne 15 cm vrši se prva prihrana, a naredna prihranjivanja se vrše svake dve nedelje. Kada se cvetovi počnu otvarati biljku možemo premestiti na hladnije mesto (15-16 stepeni) kako bi se period cvetanja produžio.
Neki proizvođači ovih lukovica primenjuju forsiranje lukovica za cvetanje tako što krupne lukovice potope 2-3 sata u mlaku vodu (43 stepena celzijusa), nakon čega ih sade u saksije i ostavljaju na tamnom mestu. Cvetanje nastupa za 20-25 dana. Najrašireniji način pripremanja lukovica Hippeastruma za cvetanje je da nakon perioda mirovanja koje protiče na hladnom i tamnom mestu lukovice sade u saksije i ostavljaju na tamnom mestu pri temperaturi 18-22 stepena do početka rasta cvetnog stabla, a zatim lukovicu sa saksijom premeštaju na svetlo mesto i počinju sa zalivanjem. Na ovaj način lukovice cvetaju za 30-40 dana nakon sadnje.

U slučaju da se Hippeastrumi gaje za rezan cvet odabiraju se krupne i zdrave lukovice koje se sade u staklenike i na jednom mestu ostaju 3 godine uz regulisanje temperaturnih i svetlosnih uslova. Za to vreme od matičnih lukovica odvajaju se novoobrazovane mlade lukovice koje se sade radi dorašćivanja.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: voki
Datum objave: 25 Travanj 2007 u 15:44
Posadio sam prošlogodišnje lukovice u baštu, oko 500 komada i amarilise koji su precvetali. One koji imaju seme još nisam sadio u baštu dok im seme ne sazri, da ih vetar ne bi polomio. Posejao sam i oko 400 semenki amarilisa kojima je seme sazrelo, a još desetak plodova čekaju da sazre.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: lana2
Datum objave: 26 Travanj 2007 u 09:55
I moji na moru čujem cvatu. Spremam se tamo a onda se čuvajte kad vas počnem zatrpavati fotkama.


Objavio: voki
Datum objave: 26 Travanj 2007 u 20:13
super su, cvetovi amarilisa prosto očaravaju.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Donata
Datum objave: 02 Svibanj 2007 u 22:27
Uvijek me iznova zadive kako su lijepi, ali nemogu se nikako sjetiti od kuda mi. Mislim da mi je netko dao gomolje, da ih nisam kupila...ConfusedConfused
Stvarno pojima nemam. Valjda je to recept...Clap Ali imam ih već dosta dugo...

Mama mi ima one svijetlo svijetlo roza , koji su krupniji ali mi nisu tako dragi kao ovi... i uvijek cvijetaju kasnije nego moji...


Objavio: voki
Datum objave: 07 Svibanj 2007 u 18:26
Posejao sam još oko 200 semenki amarilisa koje sam nahvatao ovoga proleća. Sada čekam da niknu, a imam još plodova koji nisu sazreli. Prošle godine sam posejao preko 1000 semenki i mlade lukovice se dobro razvijaju. Obožavam ove biljčice, samo treba dugo vremena da procvetaju...bar one iz semena...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: angi
Datum objave: 07 Svibanj 2007 u 18:33
amarilisi su tvoja specijalnost Voki?
svaka čast,
1000 cvjetova, moga bi i u G.knjigu rekorda


Objavio: voki
Datum objave: 07 Svibanj 2007 u 18:41
Planiram da nabavim plastenik kako bi mlade lukovice sadio u njega i time produžio period vegetacije. Mislim da će tako bolje napredovati i pre procvetati. Prošle noći je kod nas padao led, sreća nije dugo i padao je sa kišom, ali ima dosta oštećenja na listovima amarilisa.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: flora
Datum objave: 07 Svibanj 2007 u 23:51
Voki da li ti je uopće uspjelo da procvjetaju one koji su uzgojene iz sjemena ili si ti još uvijek u fazi čekanja prvih cvjetova?


Objavio: angi
Datum objave: 08 Svibanj 2007 u 08:47
Voki,
od nas pitanjima nikad kraja,
zato; možda da napišeš knjigu smao o ovom cvijetu,
moram ponoviti Dinine riječi,
da si  nam bar bliže,
pokušavam zamisliti tvoj vrt ?


Objavio: voki
Datum objave: 08 Svibanj 2007 u 09:08
Imam ja kumove u Osijeku i često odlazim kod njih u goste, a i oni dolaze kod mene. Samo da počnu cvetati ove moje bebice biće ih i za delenje forumašima. Što se tiče knjige, sada završavam štampanje magistarskog rada, a već dve godine postavljam oglede sa sojom za doktorat. Posle toga ću verovatno imati više vremena za sebe pa možda bude i neki priručnik o amarilisima.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: lana2
Datum objave: 08 Svibanj 2007 u 14:18

Odlično. Završi što prije doktorat tako da nas obraduješ novim priručnikom. Jako volim amarilise samo što za njih treba dosta prostora jer se jako rašire.



Objavio: Donata
Datum objave: 08 Svibanj 2007 u 19:57
Originalno poslano od člana lana2 lana2 napisao:

 Jako volim amarilise samo što za njih treba dosta prostora jer se jako rašire.



Možeš ih posaditi u veliki pitar kao što su moji posađeni...imaš ih uvijek na okupu a i jako su dekorativni...

Evo i mamin procvjetao...






Objavio: lana2
Datum objave: 09 Svibanj 2007 u 07:20
OK to znam samo su mi nekako ljepši onako u većem prostoru gdje nesmetano rastu, a tek kad na hrpi procvatu to je onda  festival za oči. 


Objavio: flora
Datum objave: 11 Svibanj 2007 u 20:28
Donata prekrasan je ! Clap

Voki hvala na objašnjenju u vezi amarilisa iz sjemena. Negdje sam pročitala da se ne bi smjelo ostaviti da sjemenka sazori jer se time jako iscrpljuje lukovica iz koje je taj cvijet niknuo. Tako ja kad on ocvate nakon nekoliko dana odrežem stapku (listove ostavim) i nikad ne čekam da sjeme sazori. Znači po tvom iskustvu mogu ostaviti da sjeme sazrije. Smile
Nego možda glupo pitanje: kako znaš da je ta sjemenka zrela. Ono kad ocvate pojavi se zadebljanje i koliko dugo pustiš dok je ne pokupiš ili ona sama otpadne?


Objavio: voki
Datum objave: 12 Svibanj 2007 u 09:11
Kod mene svake godine bude semena na amarilisima, prema tome nije tačno da seme iscrpljuje lukovicu i da neće cvetati naredne godine. Kada uvene cvet, formiraju se čaure na cvetnim stapkama i kada čaure sa semenom sazre, čaure pucaju i unutar njih se vidi seme. U tom momentu sakupljam seme i odmah ga sijem, jer seme amarilisa brzo gubi klijavost.

Načini razmnožavanja Hippeastruma ili Amaryllisa

Hippeastrumi se razmnožavaju vegetativno – mladim lukovicama koje se pojavljuju oko majčinske lukovice, od delova majčinske lukovice ili generativno – putem semena.
Da bi smo razumeli razmnožavanje lukovičastih biljaka prvo se moramo upoznati sa samom lukovicom.
              LUKOVICA
Lukovica je u stvari metamorfozirani izdanak koji služi biljci za preživljavanje nepovoljnog perioda u toku godine, kao i za vegetativno razmnožavanje. Lukovica ima u osnovi nedovoljno razvijeno, skraćeno stablo sa mnogobrojnim sočnim, tesno priljubljenim koncentričnim listovima. Listovi lukovice su u stvari proširene osnove listova koji u toku vegetacije vrše fotosintezu i u lukovicu deponuju hranjive materije, a u jesen se suše i opadaju. Spoljašnje ljuske ili ovojni listovi lukovice oblikuju suvi omotač koji ima zaštitnu ulogu. Lukovičaste biljke su naročito mnogobrojne u sušnim i toplim predelima, gde samo u kratkom periodu tokom godine postoje povoljni uslovi za vegetaciju (najčešće kišni period u proleće), kada biljke cvetaju i donose plod, a veći deo godine provedu u stanju lukovice. Pupoljci budućeg cvetnog stabla formiraju se na vrhu skraćenog stabla između ovojnih listova lukovice. Odrasla lukovica Hippeastruma ima od 12-24 ovojna lista u lukovici sa 3-5 pupoljaka koji se nalaze na različitim stadijumima razvića. Cvetno stablo na sebi nema listove, okruglo je na preseku i šuplje iznutra. Pupoljci u mladim lukovicama formiraju se u 3. godini vegetacije i tada je mlada lukovica spremna za cvetanje. Od momenta formiranja cvetnih pupoljaka do cvetanja prođe 12-16 meseci. U vreme cvetanja i intenzivnog rasta listova velika je potrošnja zaliha hranjivih materija iz ovojnih listova lukovice i u tom periodu lukovica se smanjuje, a u vreme vegetacije intenzivno se vrši asimilacija hranjivih materija, obrazuju se novi listovi i veličina lukovice se značajno povećava. Nakon nastupanja polne zrelosti kod Hippeastruma svake godine se neprekidno odvijaju svi ciklusi razvića – obrazuje se cvetno stablo i određeni broj listova, troše se hranjive materije iz lukovice, cvetanje biljke i formiranje semena, obrazuju se novi pupoljci na vrhu kratkog stabla lukovice, deponuju se nove hranjive materije u lukovici, period mirovanja neophodan za naredno cvetanje, aktivacija pupoljaka i obrazovanje novog cvetnog stabla i listova...
Velike lukovice se mogu forsirati tako da cvetaju 2 ili čak 3 puta u toku jedne godine (lukovice starije od 5 godina), ali takve lukovice se previše istroše i sledeće godine ne mogu cvetati. Jedna lukovica Hippeastruma može da živi 10-15, pa i preko 20 godina.

VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE
Vegetativno razmnožavanje podrazumeva razmnožavanje pomoću vegetativnih delova majčinske biljke. Dobijene mlade biljke ovim putem razmnožavanja identične su majčinskim biljkama. Ovaj način razmnožavanja koristi se za povećanje broja, odnosno umnažanje lukovica određenog hibrida ili sorte, a postojeće osobine majčinske biljke prenose se na potomstvo.
–     MLADIM LUKOVICAMA
Odrasle lukovice Hippeastruma imaju osobinu formiranja novih, mladih lukovica u osnovi skraćenog stabla lukovice. Ovo obrazovanje mladih lukovica nije izraženo podjednako kod svih hibrida Hippeastruma. Mlade lukovice ne treba odmah odvajati od majčinske lukovice, već u periodu presađivanja ili vađenja odraslih lukovica treba pažljivo odeliti mlade lukovice i posaditi ih zasebno. Ukoliko mlada lukovica nema formiran sopstveni korenov sistem ne treba je odvajati od matične lukovice, već je treba ostaviti da se razvija uz nju još jednu vegetaciju.
Novoobrazovanim lukovicama nakon odvajanja od matične lukovice do cvetanja treba da prođe 2-3 godine.


-     SEČENJEM VELIKIH LUKOVICA
Različite sorte obrazuju različit broj mladih lukovica, često samo jednu, pa se često razmnožavanje vrši sečenjem krupnih lukovica na više delova. Sečenje krupnih lukovica se vrši 3 meseca nakon cvetanja, odnosno u toku leta. Lukovica Hippeastruma se iseče na 8-20 delova (ovisno o veličini lukovice), isečeni delovi se jedan dan suše, posipaju se fungicidom ili prašinom drvenog uglja i sade u supstrat za ožiljavanje ili čisti pesak. Pri temperaturi od oko 25 stepeni nakon 2-3 meseca od sadnje delova lukovice u osnovi ovojnih listića formirane su mlade lukovice koje se zatim odvajaju i pikiraju. Ovaj način razmnožavanja zahteva posebnu pažnju, a nove, mlade lukovice su identične majčinskim lukovicama.

-     OVOJNIM LISTOVIMA LUKOVICE
Razmnožavanje listovima lukovice vrši se u toku leta. Lukovica se preseca na 4 ili 8 delova, listovi lukovice se odvajaju jedan od drugoga i posipaju se drvenim ugljem i sade u saksije ili klijališta sa 1/3 humusne zemlje i 2/3 peska. Sadnja je na dubinu od 0,5 cm, a supstrat treba da je sterilisan. Pri temperaturi od 24-25 stepeni za oko 1,5 meseci formira se koren i mlade lukovice.

GENERATIVNO
-     SEMENOM
Za dobijanje semena neophodno je izvršiti oprašivanje cvetova, jer cvetovi Hippeastruma su protandrični (da bi se osigurala stranooplodnja prašnici u istom cvetu sazrevaju pre tučka i na taj način polen ne može oploditi tučak istoga cveta, nego oplodi neki drugi cvet). Tučak Hippeastruma je sa troperim žigom i u momentu kada se on otvara treba izvršiti oprašivanje sa polenom uzetim sa prašnika cveta koji se tek otvara. Nakon oprašivanja seme sazreva za 1,5-2 meseca. Odmah nakon pucanja čaura treba pokupiti seme i posijati ga što pre, jer stajanjem seme brzo gubi klijavost. Seme se sije u propusni, bogat u hranivima supstrat sa dobrom drenažom na rastojanje 2x2 ili 2x3 cm i na temperaturi od 20-22 stepena celzijusa i pri visokoj vlažnosti za dvadesetak dana pojavljuju se mlade biljčice Hippeastruma. Seme se sije tako da se prekrije supstratom za oko 0,5 cm, jer pri predubokoj setvi seme propada i ne niče. Kada mladi ponici formiraju drugi list pikiraju se na rastojanje od 5 cm između biljaka, a zimi se drže na svetlom mestu na temperaturi od 15-17 stepeni. Sledeće godine u proleće biljke se ponovo pikiraju na rastojanje 7-8 cm između biljaka ili u zasebne saksije promera 6 cm. Treće godine biljke se presađuju u saksije promera 9-10 cm ili u baštu na rastojanje 10x10 ili 12x12 cm između biljaka. Pri sadnji lukovica treba voditi računa da je oko 1/3 lukovice iznad površine zemlje. U toku vegetacije prihranjivanje se vrši na svakih desetak dana, kompleksnim đubrivima. U trećoj godini mlade lukovice dobijene iz semena u 9. mesecu treba prestati zalivati i omogućiti im period mirovanja, kako bi sledeće proleće bile spremne za cvetanje. Nakon setve semena Hippeastruma i nicanja mladih biljaka mogu se ostaviti u saksijama da rastu do sledećeg proleća bez pikiranja, a zatim ih posaditi u baštu ili pikirati na veće rastojanje, odnosno u zasebne saksije. Neki proizvođači Hippeastruma nakon setve semena 2 godine ostavljaju mlade biljke u istim saksijama bez prekidanja vegetacije, uz redovnu prihranu biljaka, ali tada setvu vrše na veće rastojanje 5x5 cm ili veće. Nakon 3. godine krupnije lukovice se odvajaju i provodi se period mirovanja kako bi naredno proleće cvetale. Kako god tretirali lukovice u toku vegetacije prve, druge i treće godine nikada sve lukovice neće biti iste veličine, zbog toga neke lukovice cvetaju nakon 3 godine od setve, a neke nakon 4. godine.
Formiranje i sazrevanje semena iscrpljuje lukovice, pa se Hipeastrumi moraju u toku vegetacije prihranjivati kako bi bili sposobni za cvetanje i naredne sezone. Proizvodnjom Hippeastruma iz semena nastaju nove sorte i hibridi. Mlade lukovice iz semena sposobne su za cvetanje u četvrtoj godini uz pravilnu negu, a mlade lukovice dobivene vegetativnim putem, odvajanjem novoformiranih lukovica u osnovi lukovica majčinske biljke u trećoj godini.


-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: flora
Datum objave: 12 Svibanj 2007 u 18:46
Voki hvala. Baš si sve lijepo iscrpno objasnio. Smile




Objavio: voki
Datum objave: 14 Svibanj 2007 u 07:26
Meni niču iz semena koje sam sejao oko 20. 04. I juče sam posejao tri saksijice sa amarilisima, sada imam 9 saksija, a biće ih još. U svakoj saksiji ima preko 80 semenki.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: dina
Datum objave: 14 Svibanj 2007 u 18:07
voki
sretno


Objavio: voki
Datum objave: 15 Svibanj 2007 u 07:10
I juče mi pukle dve čaure sa semenkama i još jedna žardinjerica je na mojoj terasi...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: dina
Datum objave: 16 Svibanj 2007 u 17:48
cini mi se da sam vec negdje spomenula kako mi se Amarilisi vec odavno sviđaju ali nazalost
ne mogu ih nabaviti
zato se divim vokiju i njegovoj ljubavi prema njemu


Objavio: administrator
Datum objave: 04 Kolovoz 2007 u 11:54
 Za sve ljubitelje Amarillisa, možete vidjeti snimke kako ubrzano raste amarilis, na pocetnoj stranici cvijet.info, u kategoriji "video".


Objavio: voki
Datum objave: 13 Kolovoz 2007 u 09:13
Odrasle lukovice mi u bašti odlično napreduju, pojedine imaju i po 10 listova trenutno, tako da se nadam dobrom cvetanju u toku zime i proleća.

Evo nekih najčešćih grešaka pri gajenju ovih biljaka koje dovode do izostanka cvetanja:
ZAŠTO NE CVETAJU HIPPEASTRUMI???

-     lukovice su isuviše mlade
-     previše velika saksija
-     nedovoljno svetlosti u toku vegetacije nakon prošlog cvetanja
-     biljka nije imala period mirovanja određene dužine i adekvatne uslove u tom periodu.
-     Lukovica obilno zalivena odmah po sadnji.


-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Mihaela
Datum objave: 13 Kolovoz 2007 u 10:47
Meni se jako svida ali nigdje po cvjecarnama i rasadnicima nemrem nabasat na njega,jel postoji neko posebno vrijeme kad se prodaje?


Objavio: voki
Datum objave: 13 Kolovoz 2007 u 11:53
prodaje se u periodu jesen-proleće. Kod nas se lukovice mogu naći od 9 meseca do 3-4 meseca po poljoprivrednim apotekama.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Mihaela
Datum objave: 13 Kolovoz 2007 u 13:45
pokusat cu ondaTongue


Objavio: shasha
Datum objave: 17 Kolovoz 2007 u 22:45
Mihaela,negdje sam stavila link stranice na kojoj možeš naručiti amarilise,dostavljaju i u Hr,al ne znam točno gdje.Pogledaj na postu sa zanimljivim stranicama na internetu.


Objavio: voki
Datum objave: 23 Kolovoz 2007 u 09:20
Na ovoj adresi su slike 20 različitih amarilisa koje sam naručio
http://www.onaion.info/amarylis.html

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: aurora2
Datum objave: 23 Kolovoz 2007 u 19:42
Isla sam vidit....sta si narucio svih 20?? Sigurno nisi mogao odabrati samo dva - tri pa tako rijesio problem. Ili sve ili nista. Big%20smile

-------------


Objavio: voki
Datum objave: 24 Kolovoz 2007 u 07:19
Nazvao sam ih i pitam "Da li u ponudi imate samo tih 20", a ono tišina sa druge strane, već sam mislio da se veza prekinula... Možda sam ih uvredio kada sam pitao samo 20? Naravno da sam naručio svih 20, iako neke od tih imam. Kažu da isporuka počinje u 9 mesecu, ali bitno je da imaju od svih vrsta u prodaji. U Knjaževcu imam i tetku, pa možda i odem po njih jedan vikend u Septembru.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: aurora2
Datum objave: 24 Kolovoz 2007 u 08:52
LOL LOL  To je bas bilo zlocesto.  Ljudi cijelo vrijeme misle kako imaju zavidnu kolekciju amarilisa u ponudi, a onda ti pitas da li imaju "samo" tih 20. LOL LOL
Ne vjerujem da su do sada culi takvo pitanje. LOL


-------------


Objavio: voki
Datum objave: 24 Kolovoz 2007 u 09:32
Ubi me sramota. Kada mi je jezik brži od pameti...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: green-coloris
Datum objave: 29 Kolovoz 2007 u 00:37

Amarilisi su prekrasne biljke. I doista su najlijepše posađene u vrtu.

U svom vrtu imam 3 vrste amarilisa.

Jedana crvenih srednje velikih cvijetova.

Bijela prošarana crvenim crtama, velikih cvijetova

Te jedana crveno-zelenkasto-žućkasta ( prevladava crvena boja ) sa velikim cvijetovima.

Posađeni su u vrtu, cijele su godine vani ( nikad ih nisam držao kao sobne biljke ), a svake ih je godine sve više i više.



Objavio: shasha
Datum objave: 29 Kolovoz 2007 u 19:33
Zakaj da tebe bude sram Voki,pa njih treba sram biti kaj su si dozvolili da im se tako nešto desismiley2


Objavio: dina
Datum objave: 01 Rujan 2007 u 19:26
smiley_42upravo tako shasha


Objavio: voki
Datum objave: 03 Rujan 2007 u 07:10
Evo još jedna njihova sramota, od 20 vrsta u katalogu u prodaji imaju samo dve, i još 6 kojih nema u katalogu...? Šta reći?!.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: aurora2
Datum objave: 04 Rujan 2007 u 16:37
Jaka neka firma. Shocked

-------------


Objavio: voki
Datum objave: 04 Rujan 2007 u 16:41
Pitao sam ih da li mogu naručiti neke od amarilisa koje imaju u katalogu, a nemaju ih u prodaji. Odgovor je bio da može, ali najmanje 500 komada!!! Šta da radim sa 500 jednakih lukovica?

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: aurora2
Datum objave: 04 Rujan 2007 u 16:45
Prodajes ih dalje u pakiranjima od 5 ili 10 komada. Wink

-------------


Objavio: voki
Datum objave: 04 Rujan 2007 u 16:49
Da, baš imam vremena za to... Neda mi se da nabavim duple amarilise pa to ti je. Ali kažu da pametniji popušta, a ja neću sigurno. Ima da ih nađem pa kad - tad.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: shasha
Datum objave: 04 Rujan 2007 u 22:46
Voki,koje ti amarilise u stvari ganjaš?


Objavio: voki
Datum objave: 05 Rujan 2007 u 07:14
Shasha, ganjam amarilise sa duplim cvetovima (mnogo latica). Zato sam se i obradovao jer u ovom katalogu imaju 4-5 komada sa duplim cvetovima, hteo sam da naručim od svih 20 po jednu lukovicu jer cena im nije previsoka (nešto više od 3 eura), ali nemaju u prodaji.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: shasha
Datum objave: 05 Rujan 2007 u 09:41
http://www.bakker-holland.si/ - http://www.bakker-holland.si/
Ja da sam na tvom mjestu,raspitala bi se dal imaju dostavu kod vas.Ako ne,uzmi slobodan dan i u Sloveniju.Koliko mi se čini ima svašta.Evo nemam vremena da dalje gledam al probaj tuWink.Nisam gledala iz koje si firme naručivao onih"samo 20" no valjda nije iz isteBig%20smile


Objavio: voki
Datum objave: 05 Rujan 2007 u 10:14
Hvala!
Poslao sam im mail sa pitanjem da li šalju lukovice u Srbiju, pa sada čekam odgovore i amarilise sa duplim cvetovima...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: shasha
Datum objave: 05 Rujan 2007 u 11:31
Nadam se da ćeš uspjeti jer koliko sam vidjela na njihovoj stranici imaju krasnih duplih a vele da se i nabaviti može ono čega nema


Objavio: voki
Datum objave: 05 Rujan 2007 u 13:19
Samo da nije 500 komada...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: shasha
Datum objave: 10 Rujan 2007 u 18:50
Voki,trebao si ih pitati jel šalju za BiH ili Hr.No nadaj se da će stvarno kod vas otvoriti podružnicu pa ćeš ih ti opustošitiLOL


Objavio: voki
Datum objave: 10 Rujan 2007 u 19:04
Poslao sam im adresu, broj telefona, broj pošte... broj cipela... Ne to ipak nisam, ali sve podatke zajedno sa željama i nadam se da će uskoro otvoriti neko predstavništvo i kod nas pa da krenem u nabavku.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Mihaela
Datum objave: 16 Rujan 2007 u 10:39
Ja se moram pohvaliti da sam si kupila jedan crveni i sad s nestrpljenjem cekam da procvjetasmile67Voki daj napisi malo informacija o tome sto vole,koliko vlage,svjetla...Moj za sada ima mjesto u stanu.


Objavio: shasha
Datum objave: 17 Rujan 2007 u 09:07
Hoćeš reć da im ne treba 6 godina od sjetve do cvatnjesmile181


Objavio: voki
Datum objave: 17 Rujan 2007 u 11:26
Ako se dobro razviju lukovice mogu cvetati u trećoj godini, a od ovih mojih ima nekoliko stvarno krupnih, pa sledeće godine možda bude i koji cvetić. Bar se nadam...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: aurora2
Datum objave: 17 Rujan 2007 u 13:49
Hvala voki, ovo je i meni super doslo...ja uvik imam problema sa lukovicama (kao sto znas jos od pocetka) ali evo ucim, ucim....vidjecemo rezultate. smile79

-------------


Objavio: voki
Datum objave: 17 Rujan 2007 u 14:15
I ja sam učio na sopstvenim greškama. Najgore je što nigde nema detaljnih informacija tipa Kako, Kada, Zbog čega... Malo sam eksperimentisao i eto rezultata: preko 1000 mladih lukovica

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: shasha
Datum objave: 17 Rujan 2007 u 20:58
E Voki zato te obavezujem da sastaviš tekst o amarilisima samo iz vlastitog iskustva(sve ovo i ono što si zaboravio napisati pa da imamo nešto i o amarilisima na naslovnoj)smile138
Mene nešto o njima jako zanima al nikako da se sjetim pitati.Zakaj se lukovice samo do pola sade u zemlju,ili čak i manje??


Objavio: lana2
Datum objave: 18 Rujan 2007 u 08:37

Voki ti si naš ekspert za amarilise pa te molim za pomoć. Prije par godina dobila sam prekrasan bijeli amarilis, dvije godine mi je cvjetao, međutim ove godine su nakon faze mirovanja samo izašli listovi, a od cvijeta ni traga. Ništa nisam mijenjala i sad pojma nemam  što mu se desiloShocked



Objavio: aurora2
Datum objave: 18 Rujan 2007 u 13:17
Voki, a da si nabavis jos jedan frizider, pa makar i jedan mali polovni ali da imas mjesto za svoje lukovice. smile190

-------------


Objavio: aurora2
Datum objave: 18 Rujan 2007 u 13:39
Aha, mislis jos jedan frizider za tvoje lukovice unio bi dodatan nemir? Jer to bi znacilo jos puuuno amarilisa. Nemoj slucajno zaboravit stavit slike kad procvjetaju. smile212

-------------


Objavio: voki
Datum objave: 18 Rujan 2007 u 14:19
Imam dilemu šta da radim sa ovim što mi tera pupoljak u bašti? Da li da ga premestim u saksiju ili da čekam da procveta u bašti. Bojim se da ne bude mraza.


-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Donata
Datum objave: 18 Rujan 2007 u 15:48
Originalno poslano od člana voki voki napisao:

Imam dilemu šta da radim sa ovim što mi tera pupoljak u bašti? Da li da ga premestim u saksiju ili da čekam da procveta u bašti. Bojim se da ne bude mraza.


Mislim da je bolje da ga prebaciš u pitar jer ...amarilis dulje cvjeta na temperaturi od 18 do 20 stup., na svijetlom mjestu ali ne na suncu.

Ako je potjerala pupoljak malo je za vjerovati da će kod tebe temperatura u vrtu biti konstantna od 18-20 stup. kroz slijedeći period od tjedan-dva.

Po nekoj logici bi u VIII trebalo obustaviti zalijevanje kako bi lukovica prešla u fazu mirovanja..
U  IX i X lukovice miruju na temp. 15 stup. ,u XI posade se u svježu zemlju do polovice... u XII mladi izboji... u XII i I cvjetanje...

Očito da se i kod tebe priroda poigrala....smile92


Objavio: Donata
Datum objave: 20 Rujan 2007 u 20:30
Voki mislim da nisi pogriješio ....izgleda super!!! Još samo da procvijeta!!!
smile94 


Objavio: voki
Datum objave: 21 Rujan 2007 u 07:22
Malo su mu listovi nastradali od vetra, ali mislim da nije ništa strašno, vidim da se pojavljuje i mlada lukovica pored velike, znači biće i pelcera dogodine.

Evo ga u saksiji, valda mu neće smetati presađivanje iz bašte u fazi pred cvetanje.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: voki
Datum objave: 22 Rujan 2007 u 14:49
Moj amarilis koga sam presadio počeo da otvara pupoljak. Stablo mu je ostalo dosta malo, verovatno zbog niskih noćnih temperatura, a verovatno će još narasti dok se cvetovi ne pojave.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Donata
Datum objave: 22 Rujan 2007 u 20:18
Originalno poslano od člana voki voki napisao:

Moj amarilis koga sam presadio počeo da otvara pupoljak. Stablo mu je ostalo dosta malo, verovatno zbog niskih noćnih temperatura, a verovatno će još narasti dok se cvetovi ne pojave.


Dobro da si ga presadio jer je ovaj IX mjesec najhladniji u posljednjih 20-30 godina...bar kod nas ...


Objavio: voki
Datum objave: 24 Rujan 2007 u 08:15
Izgleda da će imati samo 3 cveta, ali verovatno će biti krupni.

Ovo su lukovice koje cvetaju, povađene iz bašte, označene etiketama da znam koje je boje cvet kod koje lukovice i spremne za sušenje. Ostavljam ih na terasu dok im ne uvenu listovi, a onda ih spremam u kutije za zimsko mirovanje.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: kika
Datum objave: 24 Rujan 2007 u 15:32
Voki svaka čast na pedantnosti u vezi obilježavanja. Svake god. to planiram i uvijek ispočetka to ne napravim pa sadim zajedno i crvene i roze kaj mi baš nije lijepo za vidjeti.


Objavio: kika
Datum objave: 24 Rujan 2007 u 20:31
Čini mi se da sam baš i ja na taj način poklonila jedini bijeli. Doduše, jedna mi nije ove godine procvjetala pa se još malo tiješim da je možda to bijeli.


Objavio: voki
Datum objave: 26 Rujan 2007 u 12:14
Definitivno 3 cveta, najveći dobiva roza boju, uskoro će se otvoriti, a onda ga slikam.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Donata
Datum objave: 26 Rujan 2007 u 14:16
Originalno poslano od člana voki voki napisao:

Definitivno 3 cveta, najveći dobiva roza boju, uskoro će se otvoriti, a onda ga slikam.
 
Pa baš bi i mogao... kad već ne fotkaš kolače...smile94


Objavio: lana2
Datum objave: 26 Rujan 2007 u 14:28
Vokismile55Puno uloženog truda da se napravi reda, ali u tolikom moru lukovica drugačije se ni nebi mogao snaći. Svaka čast.


Objavio: voki
Datum objave: 26 Rujan 2007 u 15:22
Originalno poslano od člana Donata Donata napisao:

Originalno poslano od člana voki voki napisao:

Definitivno 3 cveta, najveći dobiva roza boju, uskoro će se otvoriti, a onda ga slikam.

 

Pa baš bi i mogao... kad već ne fotkaš kolače...[IMG]http://www.cvijet.info/forum/smileys/emot148.gif" height="46" width="56" align="absmiddle" alt="smile94" />

Kolači su da se jedu, a cveće slikam...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: dina
Datum objave: 26 Rujan 2007 u 17:18

svaka cast voki

-------------
Voli vjeruj i daj ali pazi

koga ,kome i šta...


Objavio: shasha
Datum objave: 27 Rujan 2007 u 20:22
Voki danas sam u baumaxu vidjela da su dobili lončanice amarilisa a ima i nekoliko duplih.Nisam previše gledala no ako ti je baumax blizu skokni i pogledaj


Objavio: voki
Datum objave: 28 Rujan 2007 u 07:20
Hvala shasha, sledeće nedelje idem za Osijek pa ću pogledati. Bio sam neki dan na brzaka u Ipercoop-u i Pevecu, imali su sijaset lukovica, ali ne i amarilise.

Procvetao jedan cvetić na mom amarilisu, ostala 3 pupoljka će za koji dan.
Na terasi mi se suše prošlogodišnje lukovice, a ovogodišnjima ne prekidam vegetaciju nego do proleća ostaju u žardinjericama, a onda ih sadim u baštu.


-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Donata
Datum objave: 28 Rujan 2007 u 20:00
Da i ja sam danas pročešljala Pevec ima samo tulipana i nešto narcisa...
drugih gomoljika nema...smile60


Objavio: aurora2
Datum objave: 01 Listopad 2007 u 09:42
Originalno poslano od člana voki voki napisao:


Procvetao jedan cvetić na mom amarilisu, ostala 3 pupoljka će za koji dan.


Bravo voki...eto konacno smo i njega docekali....prekrasan je. Clap Clap


-------------


Objavio: lana2
Datum objave: 01 Listopad 2007 u 09:50
Bravo Voki, čak mi je i ljepši nego na slici, uostalom nije prvi put da kupljena biljka bude sasvim drugačija nego na etiketi.


Objavio: voki
Datum objave: 01 Listopad 2007 u 09:55
Ovakav nisam imao u svojoj kolekciji, a crvene imam, tako da je odlično što su pogrešili sa slikom

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: shasha
Datum objave: 01 Listopad 2007 u 10:54
Prekrasan jesmile94E ovakav roza što si kupio,sam vidjela dupli,da nisam orhideje uzela njega bi(al nemrem baš sve odjednom)
Još malo pa moj(20ti)rođendansmile96 možda ga onda kupim(ako ga bude.
Još nešto,Voki,koliko puta godišnje cvatu amarilisi?
Gledam kod moje mame sad tjera 4 puta(od proljeća) pupoljak,pa se malo čudimsmile181


Objavio: voki
Datum objave: 01 Listopad 2007 u 11:01
Obično cvetaju jednom ili 2 puta godišnje. Ovaj moj je proletos imao 3 cvetne drške, a sada jednu (za sada). Ako su velike lukovice ima i više cvetova.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: shasha
Datum objave: 01 Listopad 2007 u 11:17
Nisi me razumio.Nije stvar koliko cvjetova ima iz jedne lukovice već da on četvrti puta cvate.U proljeće pa kad mu se cvijet osušio on je opet potjerao.Ispada da svakih mjesec i po cvate.


Objavio: voki
Datum objave: 01 Listopad 2007 u 11:24
Razumio sam te, to mora da je neki fenomen, jer obično cvetaju ili samo u proleće ili u proleće i u leto. Mora da mu odgovara i mesto i zemlja i društvo.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Mihaela
Datum objave: 06 Listopad 2007 u 10:52

Voki kakav je postupak kad odcvjeta,sta onda s njim i onom cvjetnom stapkom.Dali on na njoj moze potjerati jos cvjetova ili se mora odrezati?



Objavio: voki
Datum objave: 09 Listopad 2007 u 13:51
Kada se cvetovi na cvetnoj stapki osuše, ako je došlo do oprašivanja čaure postepeno rastu i formira se u njima seme. Ako ne želiš sakupljati semenke onda možeš odrezati cvetno stablo. Ja ostavim da se ono samo osuši na lukovici, jer tako se deo hranjivih materija vraća u lukovicu.

Spremam lukovice kojima se osušio list u kutije i mislim da ću ove zime imati oko 40 lukovica koje će cvetati. Znači treba mi 40 saksija za amarilise...

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: Mihaela
Datum objave: 09 Listopad 2007 u 17:38
Ako nece biti dosta teglica i mjesta ima ovdije puno dobronamjernih udomitelja smile188

Inace ja sam svom odrezala cvijetnu stapku i posadila ga s jos dvije likovice u teglicu.


Objavio: TeaK
Datum objave: 11 Listopad 2007 u 08:40
smile176 znači da ih danas izvadim iz zemlje i pustim da se osuše i onda kutija , mrak, podrum i čekanje?

-------------


Objavio: voki
Datum objave: 11 Listopad 2007 u 08:47
Očisti im svu zemlju sa korena, kako bi se što pre osušili listovi.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: TeaK
Datum objave: 11 Listopad 2007 u 08:52
smile176 krečem šefe i nadam se da ću ovaj put uspjeti. (ali kad popijem kavu)

Ma Voki stvarno si smile86. Toliko su mi lijepi , ali po pitanju njih sam totalna neznalica, a inače sam vizualac (znam što vidim) . Hvala ti puno na pomoći.


Objavio: Mihaela
Datum objave: 11 Listopad 2007 u 10:49
Kod mene su tri u istoj tegli...jedan je odcvao i ostali su listovi,jedan miruje u obliku lukovice i opce ne izgleda ko da namjerava mrdnuti a treca lukovica je potjerala izboj (mislim list) oko 2 cm i danas sam vidla da je jedan listic strunuo a ni drugi nije bas dobrosmile43
Da li sam ih previse zalila?


Objavio: aurora2
Datum objave: 12 Listopad 2007 u 07:08
Voki, koliko zapravo lukovici treba vode ili koliko vlazna zemlja oko nje treba biti, a da se ne dogodi kao ovo gore, da pocne trunuti? Koliko cesto je treba zalivati? Ili koliko rijetko, bolje receno? 

-------------


Objavio: voki
Datum objave: 12 Listopad 2007 u 07:56
Otvaraju mu se drugi i treći cvet. Jedva čekam da okačiš slike svojih procvetalih amarilisa.

Lukovice ne vole previše vode, jer može doći do truljenja korena, pa i samih lukovica. U vreme cvetanja biljka treba najviše vode, a nakon cvetanja zalivanje treba da bude umereno. Između dva zalivanja treba ostaviti da se zemlja malo prosuši u saksiji.

-------------
život je bajka koju sami pišemo...


Objavio: aurora2
Datum objave: 12 Listopad 2007 u 08:02
I ja isto....ovo je prvi put da pokusavam sa amarilisima...sad treba strpljenja.
Kad ce nova slikica? Cekas da budu tri otvorena cvijeta?


-------------



Ispiši stranicu | Zatvori prozor

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.15 - http://www.webwizforums.com
Copyright ©2001-2013 Web Wiz Ltd. - http://www.webwiz.co.uk